Из ВРТОВА ВАВИЛОНА – романа о уметности невидљивог
... Ела га упитно погледа.
- Идемо на маскенбал! –
настави Макс готово ве-
село. – А можда ћемо
учествовати на нано-балу? Ниси
чула?
- Шта треба да чујем?
- Шта раде ти, твоји? Све сам
дон-витез до вите-
за, пажеви, уважене даме... А
моји санчо-пансе доносе
вести.
- Сатири и нимфе, знам. И оне
твоје нимфете...
- Не, него панови. Они са
фрулицама. Свиркају и
ослушкују. Чују друге песме,
непознате мелодије, нове
намере и планове.
- Па они су деца!
- Само личе на децу. Старији
су од мене. Музика и
страх од одрастања их чине
младоликим. Ослушнули
су и чули нову
нано-техно-песму.
- Нано... технологија? –
упита Ела опрезно.
- Нешто као супер-биће.
Нано-техно промена гена.
Брзе промене облика. Као у
бајци о „Мачку у чизмама“.
Од миша до лава и дива...
- И? Докле су стигли?
- Видећемо на карневалу...
Или ће ипак бити на-
но-бал? Чим причају, нешто су
завршили... Припреми
те твоје дон-витезове и
принцезе. Спусти их на нано-
земљу.
Ела се замисли. Негде изнад
њих, на Косанчиће-
вом венцу, трештале су гитаре
сенчећи познате речи:
- Ако ме сретнете,
будети опрезни,
покажите наклоност и
прави шмек,
употребите све научене
љубазности
или
ћу вам упропастити душу..
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар