недеља, 20. децембар 2015.

КАЛАШЊИКОВ, ЕЕЕЕЕЈ!

.... - Запосели су Галерију – настави Макс – да под-
метну доказе и отму оно што им се свиди. Остало ће
спаковати у истражни депо до следеће прилике за... за
преузимање, да не кажем за отимање.
- Али то је злоупотреба истражног поступка и прав-
них регула!

Макс се грубо насмеја.
- То је моћ недодирљивих. Хибернирају конкурен-
те који угрожавају њихове профите. Пикасо, Вентере,
Рампион, изложени у Галерији, сада су непроцењи-
ви. Свету музару профита не брани демократија већ
моћнократија. Она онемогућава конкуренте док их не
преузме под своје. И то тихо, што тише. Без медија,
јавности и сличних глупости. Погубити, али без проли-
вања крви, чули сте за то.

Музичка вртешка актуелног хита са сплава испод
њих подизала је јачину звука и убрзање. Брзо, брже...
Узвик вође оркестра све надјача, одазва се мноштво
гласова уз лупање ногама:

Калашњиков, калашњиков!!!

Светлости сплава се зањихаше у ритму:

- Калашњиков, ееееееех...

Седели су на средини Малих степеница као три
бес помоћна бескућника. Ноћ је била млада, одоле и са
стране засипали су их рафали музичких емоција и рит-
мова генерације спектакла. Горе, изнад њих, патроли-
рали су повереници нове демократије. Млад систем је
ангажовао старе, проверене и ефикасне извршиоце,
самосвесне у стеченом сазнању да се све мења а они

остају...

Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар